Iako u svakodnevnom životu često koristimo reč telefon, mi zapravo mislimo na smart uređaj. Činjenica da mi smart uređaje koje nosimo u džepu zovemo telefon, zaista najbolje govori koliko je velika promena koja se sa pojavom smart telefona dogodila i koliko ljudi još uvek nisu svesni veličine te promene i njenih posledica.

Prema podacima o mentalnom zdravlju dece i mladih u Americi i razvijenim zemljama evrope, između 2012 i 2018 godine zabeležen je ogroman porast anksioznosti, depresije, samopovređivanja i samoubistva. Taj porast koincidira sa masovnom upotrebom smart telefona i količinom vremena provedenog u cyber svetu, tačnije ovako drastičan porast negativnih statistika u datim kategorijama je direktno srazmeran povećanju vremena provedenog na društvenim mrežama. Ovaj porast je izraženiji kod devojčica, zbog toga što ženska populacija više vremena posvećuje socijlanim kontaktima, dok dečaci više provode vreman na igrama (FPS, pucačke i agresivne igre) i na pornografskim sajtovima. Svakodnevna upotreba društvenih medija porasla je među tinejdžerima, sa oko 50% na više od 80%, a vreme provedeno na mreži se udvostručilo. Studije velikih, reprezentativnih uzoraka adolescenata (Uhls YT, Ellison NB, Subrahmanyam K: Benefits and costs of social media in adolescence. Pediatrics 2017; S67–S70 [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]) su otkrile da je velika verovatnoća da će oni koji prekomerno koriste digitalne medije biti nesrećni, depresivni ili da imaju faktore rizika za samoubistvo. Ovaj nalaz sugeriše da je problem velika upotreba, a ne sami digitalni mediji. Prekomerna upotreba digitalnih medija uzima vreme koje bi inače moglo da se provede u društvenim interakcijama, koje doprinose boljem mentalnom zdravlju i sreći (u fizičkim društvenim interakcijama se luče hormoni vazopresin i oksitocin, što dovodi so lučenja seratonina, poznatijeg kao hormona sreće).

Ovaj negativan trend je vezan za širenje upotrebe smart telefona i svi koji su deo te priče neće biti imuni na ove ozbiljne i teške posledice, pa tako ni mi. Svaki put kada čujem da neko kaže da deca previše vremena provode sa telefonom, osetim odgovornost da jasno napravimo razliku između telefona i smart uređaja, koji su zapravo džepni kompjuteri. Činjenica da mi to još uvek zovemo telefon sugeriše da još nismo ni počeli da osvešćujemo koliko je velika promena koju je takav tehnološki uzmah doneo. Međutim, ta tahnologija se uglavnom koristi za zabavu i socijlanu interakciju, a veoma retko kao osnovno sredstvo za rad. Česta dostupnost zabavnog i visoko dopaminergičnog sadržaja uzrokuje veliki broj promena u ponašanju: skraćivanje perioda aktivne pažnje (nedostatak fokusa), smanjeno učešće u fizičkim socijalnim interakcijama, poremećaji sna, povećana anksioznost itd (Dopamin je neurotransmiter koji reguliše naš sistem za nagradu, njegovo oslobađanje uzrokuje osećaj zadovoljstva i motivacije. Dopamin takođe ima ulogu u kontroli pamćenja, raspoloženja, sna, učenja, koncentracije, pokreta i drugih telesnih funkcija).

Stare generacije mobilnih telefona su ipak bile u ruci uglavnom kada telefoniramo ili šaljemo kratke tekstualne poruke. Nije bilo zamislivo da neko može 10 sati da provede samo sa telefonom. Međutim, smart telefon nudi toliko puno sadržaja dostupnog na samo nekoliko klikova, da jednostavno nemate razlog da ga vratite u džep – sa njim se hoda, druži, jede, spava, vozi, kupuje itd. Dopaminske nagrade su neprirodno česte i intenzivne, što dovodi do poremećaja u funkcionisanju našeg sistema za nagradu i do stvaranja kompulzivnih oblika ponašanja. Svakodnevni život bez smart uređaja u ruci postaje dosadan i nezamisliv. Prečesto stimulisanje centara za nagradu dovodi to toga da količina oslobođenog dopamina vremenom postaje sve manja, a potrebe sve veće – veoma sličan obrazac kao u slučaju zloupotrebe narkotika ili drugih supstanci.

U pitanju je ozbiljan problem, koji može dovesti do čitavog niza neželjenih posledica. Odgovornost i obaveza odraslih je da takvu vrstu problema pravilno identifikuje i da sa svešću o rizicima aktivno doprinosi podizanju i promeni svesti. Potrebno je poznavanje tehnologije i upotreba iste u profesionalnim i kreativnim oblicima, a ne samo za zabavu. Takođe, preko je potreban kvalitetan životni sadržaj koji će biti konkurencija smart uređajima.

Međutim, kako možemo očekivati da se problemu pristupi na pravi način, ako problema nismo ni svesni – kako da razumemo promene koje uzrokuje smart uređaj ako ga još uvek zovemo telefon! Kako možemo biti svesni negativnih trendova i promena u ponašanju koje upotreba smart telefona i društvenih mreža donosi, ako sam uređaj i navike koje on formira ne vidimo u pravom svetlu.