Harmful Digital Communications Act (HDCA) je zakon iz 2015. godine koji je uveden na Novom Zelandu kako bi se suprotstavio načinima na koje ljudi koriste tehnologiju kako bi naneli štetu i povredili druge u onlajn prostoru.
Cilj HDCA je odvratiti, sprečiti i umanjiti štetu koju zloupotreba drušvenih mreža, generalno onlajn okruženje, uzrokuju pojedincima. Potrebno je osigurati žrtvama ovakve vrste komunikacije brz i efikasan način zaštite od zlostavljanja putem različitih platformi.
Ključni pojmovi u HDCA su:
- Digitalna komunikacija: Svaki oblik onlajn komunikacije, uključujući e-poštu, tekstualne poruke, glasovne poruke, sadržaj na društvenim mrežama, poruke na aplikacijama za komunikaciju (npr. WhatsApp, Messenger), sadržaj na aplikacijama za deljenje slika i videozapisa (npr. Snapchat, YouTube) te postovi na onlajn forumima.
- Principi komunikacije: HDCA postavlja smernice za odgovarajuće ponašanje na mreži, a ovi principi uključuju zabranu otkrivanja osetljivih ličnih podataka, pretnji, uvreda, nepristojnih sadržaja, uznemiravanja, lažnih optužbi, kršenja poverljivosti i podsticanja na štetu i/ili samoubilačko ponašanje.
- Šteta: HDCA definiše štetu kao ozbiljnu emocionalnu patnju. Ako digitalna komunikacija uzrokuje ozbiljnu emocionalnu patnju pojedincu, to može biti osnova za primenu zakona.
- Prava izražavanja i HDCA: HDCA mora delovati u skladu sa Zakonom o pravima građana Novog Zelanda iz 1990. godine, koji pruža pravo na slobodu izražavanja. Međutim, to pravo nije apsolutno i ne daje nekome pravo da prekrši jedan ili više principa komunikacije, uzrokujući štetu drugoj osobi.
- Primenjivost na mlade: HDCA se odnosi na pojedince, a ne na organizacije. Kada je reč o mladima, roditelji, staratelji ili školski predstavnici mogu podneti prijave u ime dece kako bi dobili pomoć od institucija kao što je “Netsafe”, koja sprovodi HDCA.
Ukratko, HDCA je zakon koji reguliše ponašanje na internetu kako bi zaštitio pojedince od štetnih digitalnih komunikacija, pružajući im brz i efikasan način reagovanja na zlostavljanje.
Zakon u Republici Srbiji
Uređuju se: uslovi i način obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija; nadležnosti državnih organa u oblasti elektronskih komunikacija; položaj i rad Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge; sprovođenje javnih konsultacija; obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja; planiranje, projektovanje, izgradnja ili postavljanje, korišćenje i održavanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme, radio-opreme i terminalne opreme; pravo službenosti i zajedničkog korišćenja; međupovezivanje i pristup; pružanje usluga univerzalnog servisa; određivanje tržišta podložnih prethodnoj regulaciji, analiza tržišta, određivanje privrednog subjekta sa značajnom tržišnom snagom i ovlašćenja Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge u odnosu na privredni subjekt sa značajnom tržišnom snagom; upravljanje i korišćenje adresa i brojeva; upravljanje, korišćenje i kontrola radiofrekvencijskog spektra; distribucija medijskih sadržaja; zaštita prava krajnjih korisnika; bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih mreža i usluga; nadzor nad primenom ovog zakona; mere za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj elektronskih komunikacija u Republici Srbiji.
Zakon o elektronskim komunikacijama postoji, ali da li prepoznaje i prati sve trenutne trendove i štiti građane od onlajn zlostavljanja?
izvor:
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-elektronskim-komunikacijama.html