Iako je internet deo svakodnevnog života, razvoj naše internet kulture prilično zaostaje u odnosu na razvijene zapadne zemlje. Kod nas se, na primer, još uvek mogu naći zvanične email adrese osnovnih škola koje pripadaju domenu beotel.yu, uprkos tome što beotel već odavno ne postoji. Poslao sam puno poziva za održavanje radionica osnovnim školama u Vojvodini preko elektronske pošte i adresa koje su dostupne online na zvaničnim sajtovima. U samo 10% slučajeva dobio sam odgovor u elektronskom obliku. U vremenu u kome živimo većina stanovništva u Srbiji koristi internet, ali je veliko pitanje za šta se taj internet zapravo koristi?
Iako kod nas u većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Subotica ili Niš, većina stanovnika ima internet na smart telefonima, neograničen protok i često veoma skupe i moćne telefone, jako je mali procenat ljudi koji to koristi kao osnovno sredstvo za rad.
Na panelu na kom sam učestvovao početkom maja postavio sam pitanje auditorijumu od oko 120 odraslih: „Koliko vas prisutnih koristi neku aplikaciju na smart telefonu kao osnovno sredstvo za rad?“ Niko nije podigao ruku. Zatim sam pitao: „Koliko vas ima viber na smart telefonu?“ Na to su svi digli ruke.
Zaključak koji sam izvukao je bio da ljudi koriste internet, ali da je to veoma daleko od profesionalne upotrebe koja donosi neku vrednost. U najvećem broju slučajeva ljudi koriste internet za ćaskanje i deljenje raznih sadržaja. Ta činjenica me je prilično razočarala, zato što je u publici bilo puno ljudi koji su roditelji i koji treba da budu uzor ponašanja svojoj deci. Ako je tako u glavnom gradu, šta možemo očekivati od manje razvijenih regiona?
Radeći radionice u okviru programa Web detektivi sa učenicima V do VIII razreda širom cele Vojvodine, stalno bih na početku predavanja postavio pitanje: „Šta je internet?“ Zaista deluje jednostavno, kao neko trik pitanje, kao da se neko šali sa nama i pita nas nešto očigledno, nešto što svi znaju.
Međutim, broj tačnih odgovora na to pitanje je iznenađujuće mali: prema mom iskustvu, na svakih 8 odeljenja bio bi jedan učenik ili učenica koji znaju tačan odgovor na to pitanje (internet je globalna kompjuterska mreža).
Da i ne pominjemo razliku između hardvera i softvera, koja osnovcima zvuči kao „špansko selo“! Međutim, na pitanje: „Koliko sati dnevno provodite na internetu?“ odgovor je bio da gotovo svi provode više od 3 sata dnevno! Dakle, skoro niko ne zna tačno šta je internet, ali zato nam skoro sva deca provode više od 3 sata dnevno na internetu. Mislim da je to nešto nad čime moramo da se zamislimo i da svi zajedno radimo na tome da se deci pruži potrebno znanje i obuka u korišćenju ove savremene tehnologije koja je promenila i oblikovala svet u kome živimo.
Bilo da je u pitanju zaštita bezbednosti ili kvalitetna upotreba interneta, deci je preko potrebno pravo kvalitetno i praktično znanje iz ove oblasti. Od toga koliko znanja imaju zavisi i njihova bezbednost, kao i profesionalna ili društvena perspektiva, odnosno njihova budućnost.
Slobodan Negić