Dok nam je februar mesec doneo Dan zaljubljenih i proslavu ljubavi, važno je prepoznati da nisu svi izrazi naklonosti dobronamerni. Načini na koji zlostavljači manipulišu i pogrešno predstavljaju pojam „ljubavi“ da bi eksploatisali svoje žrtve su mnogobrojni.
Onlajn odnosi, koji na početku deluju kao ljubav ili prijateljstvo, brzo mogu postati nezdravi, skrivajući zlostavljanje pod maskom naklonosti i privrženosti. Ovaj tok zlostavljanja često počinje grumingom, gde zlostavljači koriste različite taktike kako bi manipulisali i zlostavljali decu.
U ovakav odnos se može se ući veoma brzo ili postepeno, gde nasilnik u samom odnosu manipuliše lažnim odnosom poverenja. U ovakvom odnosu nameće se iskrivljena slika odnosa poverenja, dok se istovremeno izaziva osećaj straha i sramote kako bi žrtva krila od drugih šta joj se dešava.
Da biste pomogli svom detetu da se snađe u ovim rizičnim onlajn situacijama, od suštinskog je značaja uspostaviti odnos poverenja i ostaviti prostor za dijalog. Razgovori o poverenju, prepoznavanju upozoravajućih znakova i stvaranju sigurnog prostora gde će vaše dete biti spremno da vam se poveri, ključni su koraci.
Pitanje slanja nage fotografije, ili ono što se tehnički naziva “Self-generated child sexual abuse material” (SG-CSAM), predstavlja ozbiljnu opasnost, pogotovo za decu i mlade. Zlostavljači mogu prisiliti maloletnike da šalju eksplicitne fotografije zloupotrebljavajući njihove emocije ili preteći im. Čak i bivši emotivni partneri mogu izdati poverenje deljenjem ovih materijala da bi osramotili ili se osvetili žrtvi. Šokantno je to da istraživanja pokazuju da manje od jednog od tri roditelja razgovara o temi SG-CSAM-a sa svojom decom.
Iniciranje razgovora sa vašim detetom o poverenju, saglasnosti i odgovarajućim reakcijama na ovakve zahteve od suštinskog su značaja. Podsticanje vašeg deteta da potraži pomoć ili da se poveri odrasloj osobi ključno je za njihovu bezbednost u onlajn prostoru. “Sextortion”, zlonamerno ucenjivanje ili pretnje upotrebom seksualnih fotografija, često prati “Grooming”. Zlostavljači koriste emociju sramote i osećaj izolovanosti kako bi održali kontrolu, prisiljavajući žrtve da šalju još kompromitujućih fotografija. Ako vi ili neko koga poznajete se susreće sa onlajn pretnjama, zapamtite da postoji podrška.
Pošaljite imejl na [email protected] ili na broj +381 63 7422138 kako biste se povezali sa obučenim savetnikom, prijavite incidente na https://netpatrola.rs/prijavite-sadrzaj/, ili se obratite Centru za sigurniji internet za pomoć na [email protected] ili [email protected]
Centar za nestalu i zlostavljanu decu se trudi da edukuje i osnaži pojedince resursima za prepoznavanje rizičnih ponašanja u onlajn prostoru.
izvor: Thorn