Svakodnevno na društvenim mrežama delimo neverovatnu količinu informacija o sebi, i o nama bliskim ljudima, vrlo često nesvesno. Jedna od najčešće deljenih informacija, koju gotovo svi previde je – deljenje trenutne lokacije.

Svaka društvena mreža nas na ovaj ili onaj način podstiče da napišemo gde se trenutno nalazimo. Na Fejsbuku, kada pišemo status iskače prijateljska poruka koja podstiče da ’’podelimo sa prijateljima’’ gde smo. Snepčet emituje trenutnu lokaciju, bez pitanja. Svi ljudi koje na toj aplikaciji imamo za prijatelje mogu u svakom momentu da znaju gde smo. Na Instagramu čak vlada pravilo da obavezno označimo mesto gde jedemo, pijemo kafu ili idemo na trening, kako bi i vlasnici tih mesta podelili ovo na svojim profilima koje prate stotine hiljada ljudi.

Pitanje lokacije se ne pokreće često, pa većina ljudi nije upoznata sa opasnostima kojim ova informacija može da nas izloži.

Kada označimo kafić u kojem sedimo, nismo samo podelili tu infomaciju sa svojim prijateljima, već sa celim svetom. Ovo je pogotovo opasno ako je dete u pitanju. Predator tačno može da proveri gde dete sedi, sa koliko je drugara ili drugarica na datoj lokaciji, a može da pretpostavi i koliko će se zadržati i kojim će putem ići kući. Predator ne mora napasti dete kada izađe iz lokala ili sa treninga, on to može uraditi i u toaletu kafića ili tržnog centra.

Veoma je bitno da objasnimo deci da nikada ne bi trebalo da dele svoju lokaciju na društvenim mrežama, dok su na datoj lokaciji. Treba da podignemo svest o ovom problemu, jer ne mora naše dete biti ono koje će podeliti gde se nalazi. To može biti bilo ko iz grupe drugara. Razgovarajte sa svojom decom i upoznajte ih sa opasnostima. Objasnite im da, ukoliko im je važno da njihovi drugari znaju gde su bili, prodavnicu, kafić ili igraonicu mogu tagovati na fotografiji koju će postaviti kada se vrate kući, i kada znaju da su na sigurnom.

Odrasli umeju da budu podjednako nesmotreni koliko i deca

Postoje brojni nesrećni slučajevi gde su roditelji označavanjem lokacije jasno naglasili da nisu kod kuće i tako direkno izlagali opasnosti svoju decu koja su sama, ili će biti sama kada se vrate iz škole. Na ovaj način su roditelji doprineli pljačkama sopstvenih domova i otmicama dece, bez da su imali bilo kakvu lošu nameru.

Društvene mreže su nas navikle da treba da se ’’pohvalimo’’ gde se trenutno nalazimo. Pogotovo ako smo na nekom egzotičnom mestu, letovanju ili zimovanju. Uz par klikova, predator može da izoluje strance i ošteti ih na mnogo načina – da li upadom u smeštaj, otmicom, silovanjem ili džeparenjem, sve je podjednako strašno i traumatično kada nismo u svojoj zemlji i ne znamo dobro strani jezik.

Moderna tehnologija je napravljena da nam služi. Za vreme pandemije ona nam posebno pomaže da budemo u kontaktu sa ljudima koje ne možemo uživo da vidimo. Rešenje problema nije potpuni prestanak oslanjanja na pametne sprave, već njihovo pametno korišćenje. Upoznajte se sa fukncionisanjem satova, mobilnih telefona i tableta pre nego što ih date deci. Podesite podešavanja onako da pouzdano znate da vas pametni uređaj neće ’’izdati’’, a onda sa decom uživajte u svim blagodetima koje je razvoj tehnologije doneo.