Skoro svaki drugi dan se dogodi da neko objavi privatne, eksplicitne fotografije ili video zapise bez pristanka osobe koja ih je napravila. Kada se to dogodi poznatim osobama, svet sazna brzinom svetlosti, i osuđuje se, nažalost, uglavnom osoba koja je na eksplicitnom materijalu, a ne osoba koja je materijal iznela u javnost. Ovakvo deljenje seksualnog sadržaja je – nesaglasna pornografija.

Šta je osvetnička pornografija?

Osvetnička pornografija je grana nesaglasne pornografije. Ona predstavlja deljenje eksplicitnog sadržaja kako bi se osoba prikazana na tom sadržaju ponizila, uplašila, kako bi izgubila kredibilitet i slično. Uz materijal često budu objavljenje i druge privatne informacije o osobi kao što su ime i prezime, mesto stanovanja, radno mesto ili broj telefona.

Motivi osobe koja materijal iznosi u javnost zavise od nekoliko faktora. Nekada se radi o bivšem partneru koji je razočaran zbog završetka veze, pa objavljivanjem fotografija i videa želi da ponizi drugu stranu. Privatni sadržaj može se pojaviti u javnosti i kao rezultat hakovanja mobilnog telefona ili kompjutera. Kada su deca i tinejdžeri u pitanju, dešava se da svađe i nesuglasice u društvu dovode do deljenja ovakvog materijala.

Bitno je naglasiti da eksplicitan sadržaj može biti napravljen svojevoljno, između dve osobe u poverenju, ili protiv svoje volje, kada je snimanje i fotografisanje tajno, ili još gore prisiljeno. Ni u jednom slučaju nije u redu deliti takav sadržaj bez pristanka i znanja osoba koje su učestvovale u njegovom pravljenju.

Trgovina i razmena

Na internetu nažalost postoji velika potražnja za ovakvim sadržajem. Tabloidni mediji ga preferiraju jer je šokantan, privlači veliki broj čitalaca, klikova i komentara. Takođe, tu su i zatvorene fejsbuk grupe i forumi na kojima se vrši razmena, pa čak i trgovina nesaglasnom pornografijom. Članovi ovih grupa dele i strategije kako snimiti ili fotografisati osobe bez da one to primete, i to sve bez ikakvih posledica.

Žrtva može biti bilo ko, od poznatih, naizgled nedodirljivih ljudi, pa sve do tinejždera i dece. Jedina razlika je što je prikupljanje sadržaja na kojima su maloletna lica kažnjivo zakonom. Postoji li zakon koji štiti punoletna lica?

Zakon

Punoletna lica koja su pretrpela ovakvu vrstu seksualnog zlostavljanja nažalost nisu u potpunosti zaštićena zakonom. Postoji mogućnost da se zlostavljač, ukoliko je poznat, prijavi policiji za uznemiravanje, ali šta ako nije poznato ko je hakovao kompjuter ili ko je fotografisao ili snimao u kabini u butiku, u solarijumu ili javnom toaletu?

U svetu je stanje malo drugačije. Izrael, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, 40 od 50 država Sjedinjenih Država i Australija su donele zakon koji specifično reguliše ovu vrstu prestupništva sa kaznom zatvora do dve godine.

Problem nije samo u podeljenom materijalu, već i u onome što dolazi nakon toga. Osoba čije su fotografije i videi podeljeni može da izgubi posao i reputaciju, pogotovo ako vest stigne do medija. U ovakvom slučaju strada i mentalno zdravlje kada osoba zbog pretpljene sramote može da postane anksiozna, depresivna ili suicidalna.

Šta možemo da uradimo?

Rešenje ovog problema krije se u svakoj sferi društva. Potrebna nam je medijska pismenost koja bi nas učila o moći informacija, i posledicama do kojih dolazi ako informacija dospe na pogrešnu adresu. Neophodno nam je kućno vaspitanje i edukacija o poštovanju tuđih odluka, ugleda i integriteta. I na kraju,  u društvu gde se informacije šire i putuju brže nego ikada, potreban nam je zakon koji će regulisati nesaglasno deljenje eksplicitnog sadržaja. Istina je da ni jedan zakon u potpunosti ne eliminiše mogućnost dešavanja zločina, ali može u znatnoj meri da pomogne da se ta mogućnost smanji.