INHOPE-ove linije za hitne pozive igraju neprocenjivu ulogu u obezbeđivanju načina građanima da prijave sumnjiv materijal koji može sadržati seksualno zlostavljanje dece (CSAM). Takođe, ove linije svakodnevno dorinose brzom uklanjanjju štetnog sadržaja koji se nađe na mreži.
Tokom proteklih dvadeset godina, INHOPE je podržao uspostavljanje nacionalnih telefonskih linija širom Evropske unije (EU), koje blisko sarađuju sa nacionalnim agencijama za sprovođenje zakona (LEA) kako bi im pomogle u brzoj identifikaciji i zaštiti CSAM žrtava.
Jedan od najvećih izazova sa kojima se Evropa suočava je pokrivanje velikog broja različitih pravnih jurisdikcija u kojima hitne telefonske linije imaju različita zakonska prava da primaju, analiziraju i dalje šalju CSAM materijal, a to da li se CSAM ocenjuje kao legalan ili ilegalan, varira u zavisnosti od sadržaja i konteksta materijala. Iako je Evropa eksplicitno naglasila važnost uspostavljanja dežurnih linija u svim državama, rad telefonskih linija nije eksplicitno regulisan u evropskom pravu.
To znači da pravni okvir funkcionisanja i operisanja hitnih telefonskih linija i dalje varira širom Evrope u zavisnosti od zakona i sporazuma zaključenih sa državnim vlastima. Cilj INHOPE-a je da obezbedi da dežurne linije evropskih članica imaju usklađen i uređen pristup u borbi protiv CSAM-a na mreži. Zakonodavni okvir koji reguliše telefonske linije u Evropi pokazuje brojne pravne razlike u svakoj od država.
Postoje neslaganja u državama širom Evrope u pogledu zakonitosti CSAM-a u zavisnosti od sadržaja i konteksta.
Na primer, crteži ili umetničke interpretacije koje prikazuju seksualno zlostavljanje dece smatraju se nelegalnim u većini evropskih zemalja, međutim, u šest država ovakvi crteži nisu kriminalizovani.
Postoje razlike u i tekstualnim verzijama CSAM-a. Dok je tekst koji opisuje seksualno zlostavljanje dece trenutno nezakonit u deset država Evrope, deset drugih država (AT, BG, FI, GR, HU, PL, RO, SK, ES, SE) nemaju zakone koji zabranjuju ovu vrstu sadržaja. U šest zemalja, odnosno Hrvatskoj, Češkoj, Francuskoj, Danskoj, Italiji i Portugalu, zakonitost materijala je određena kontekstom.
Većina država članica nema zakonsku definiciju „seksualizovanja“ te da li je na fotografiji dete seksualizovano ili nije u velikoj meri zavisi od konteksta u kome je fotografija snimljena, od sadržaja na samoj fotografiji pa i od namere u koje kreator želi da ih koristi.
Većina država Evrope se slaže da se intimne slike i fotografije dece u medicinskom kontekstu (npr. medicinski udžbenik) nisu nezakonite.
Neeksplicitne fotografije koje sadrže seksualne komentare ili natpise su kriminalizovane u osam država Evrope, a nisu nelegalne u devet država.
Ako želimo da pojednostavimo i ubrzamo pristup borbi protiv deljenja, kreiranja i uklanjanja materijala koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece na internetu, moramo da težimo usaglašenim smernicama u svim državama članicama. Cilj je da sve telefonske linije članica INHOPE-a u Evropi rade pod istom zakonskom regulativnom.